Пољопривредно-хемијска школа 
у Обреновцу

         Ветеринарски техничар након завршетка школовања је оспособљен да помаже ветеринару у лечењу оболелих или повређених животиња, у спровођењу поступака превенције (спречавања) ширења заразних болести животиња те у различитим поступцима узгоја животиња. Неке једноставније послове ветеринарски техничар обавља самостално, али по упутству које је добио од ветеринара. 
        Приликом утврђивања болести, ветеринарски техничар може спровести једноставније прегледе животиња и лабораторијске анализе. Након што ветеринар утврди о каквој је болести реч и одреди начин лечења, ветеринарски техничар може примењивати терапију, на пример, давати лекове, чистити и превијати ране и слично. Ветеринарски техничар помаже и у хируршким захватима које изводи ветеринар. Да би се спречила појава и ширење заразних болести код животиња, од којих се неке могу пренети и на људе, спроводе се мере превентивне заштите. Најчешћа мера превентивне заштите јесте вакцинисање животиња. Ветеринарски техничар помаже или, по ветеринаровом налогу, сам вакцинише животиње и даје им средства за чишћење од цревних и других паразита. Велики део послова ветеринара и ветеринарског техничара односи се на унапређење и побољшање узгоја животиња. Осим тога, ветеринарски техничар може упућивати узгајиваче животиња на начине узгоја и бригу о здрављу животиња. Такође, он припрема и одржава ветеринарске инструменте и води део административних послова у ветеринарској амбуланти. 

            Ветеринарски техничари раде у ветеринарским амбулантама, ветеринарским клиникама, а део послова могу обављати и у лабораторији. Међутим, врло често послове обављају изван ветеринарских амбуланти и у лошим условима: у стајама и другим животињским настамбама, на отвореном, по удаљеним сеоским имањима – без обзира на временске прилике. Радно време може укључивати дежурства и рад недељом и празницима. Рад ветеринарског техничара физички је напоран. Он мора држати животињу која се опире, а често ради у непријатном положају. Ветеринарски техничар изложен је заразама и повредама – угризима, огреботинама, ударцима и убодима. 

          За обављање послова ветеринарског техничара потребна је добра физичка кондиција, општа спретност (посебно спретност руку) и брзина, добро здравље и емоционална стабилност. Ветеринарски техничар мора имати задовољавајући вид, слух и осећај додира. Послове ветеринарског техничара не може обављати особа која се боји животиња или не може гледати крв и повреде, као ни особа која је гадљива. 

Након завршетка средње школе ветеринарски техничари могу наставити студије на ветеринарском факултету или неком другом сродном факултету.